U računarskoj terminologiji, mrežu predstavljaju dva ili više međusobno povezana računara koji pri tome mogu da razmenjuju podatke. Ova veza može biti direktna ali se u praksi najčešće koristi još jedan uređaj – tzv. ruter. Njegov zadatak je da upravlja kompletnim saobraćajem i obezbedi nesmetan protok podataka. Istu namenu imaju i neki drugi uređaji npr. Switch-evi i Hub-ovi ali su njihove mogućnosti ograničene na mrežu u užem smislu. Potreba za povezivanjem na Internet je rutere uvela u masovnu upotrebu pa ću se u nastavku kursa uglavnom baviti ovim tipom uređaja.
Osnovna namena računarske mreže je da obezbedi nesmetanu razmenu podataka. To u praksi znači da možete direktno pristupiti fajlovima koji se nalaze na nekom drugom računaru a da ih pri tome ne prenosite na svoj disk. Najlepše od svega je to što se u mrežu mogu povezati različiti tipovi uređaja pa nije redak slučaj da se jedan pored drugog nađu PC i Apple računari. Postoje čak i štampači koji mogu da funkcionišu potpuno nezavisno i na taj način opslužuju sve korisnike mreže. Još jedna od prednosti umrežavanja je mogućnost deljenja jedne Internet konekcije. To je posebno značajno u situaciji kada raspolažete tzv. široko pojasnom vezom (Broad Band) koja vam omogućava veliku brzinu pa je pogodna i za veći broj korisnika.
Mreže se mogu podeliti na dva osnovna tipa. Prvi se označava kao LAN (Local Area Network) i predstavlja skup računara koji su međusobno povezani preko jednog rutera. Nasuprot tome, sve što se nalazi izvan ove grupe a dostupno je preko Interneta se naziva WAN (Wide Area Network). U nekim slučajevima, modem koji ste dobili od vašeg Internet provajdera (kompanije preko koje ste povezani na Internet) može da vam posluži i kao ruter. Na taj način se efikasno rešavaju oba problema – povezivanje u mrežu i pristup Internetu.
Računari se mogu umrežiti na dva načina – upotrebom kablova ili bežično. Ukoliko se odlučite za standardnu mrežu, trebaće vam tzv. Ethernet kabl. Najveća prednost ovakvog načina povezivanja se sastoji u tome da se veza može vrlo jednostavno uspostaviti. Dovoljno je obezbediti fizičku vezu između računara i rutera i pokrenuti jednostavnu proceduru za podešavanje parametara.
Podešavanje bežičnih (WIFI) mreža je nešto složenije, ali vas oslobađa čitave šume kablova i omogućava mnogo fleksibilniju upotrebu pojedinih uređaja. Pri tome morate imati na umu da je domet bežičnog rutera relativno ograničen što znači da se ovaj način umrežavanja može primeniti samo u slučaju sa se svi korisnici nalaze na istoj lokaciji.