Računarsku mrežu u osnovi mogu da čine dva ili više računara i perifernih uređaja kao što su štampači ili skeneri koji su međusobno povezani. Tehnički, ukoliko povežete dva računara dobićete jednu vrlo jednostavnu mrežu. U praski se mnogo češće za povezivanje koriste tzv. ruteri koji upravljaju kompletnim mrežnim saobraćajem. To znači da se oni brinu o tome da određeni podaci stignu do uređaja kojem su i namenjeni. Osim rutera za upravljanje mrežom se mogu koristiti i tzv. svičevi i habovi, koji funkcionišu na sličan način ali njihov najveći nedostatak predstavlja manjak kontrole. Ja neću ulaziti u detalje pa ću ubuduće za ovaj tip uređaja koristiti termin ruter.
Osnovna namena neke računarske mreže se sastoji u tome da međusobno poveže sve računare koje koristite, bez obzira da li se radi o vašem radnom mestu ili kući. To znači da ćete biti u mogućnosti da direktno razmenjujete podatke bez potrebe da pri tome koristite neke prenosne uređaje ili elektronsku poštu. Osim toga, u istu mrežu je moguće povezati različite tipove računara i to bez obzira na operativni sistem koji oni koriste. Posebnu prednost predstavlja mogućnost pristupa perifernim uređajima kao što su štampači i skeneri što znači da su oni istovremeno na raspolaganju svim korisnicima. Na kraju, tu je i mogućnost deljenja Internet konekcije što omogućava njeno maksimalno iskorišćenje. Skoro svi ruteri imaju mogućnost povezivanja sa modemima, tj. uređajima koji omogućavaju pristup Internetu preko kablovske, DSL ili optičke veze. Sa druge strane, morate razlikovati lokalnu mrežu od veze sa Internetom, jer se radi o potpunom drugačijem mehanizmu. Lokalna mreža ili skraćeno LAN, najčešće omogućava samo deljenje fajlova i pristup perifernim uređajima dok je za pristup WEB-u neophodno da budete povezani sa vašim Internet provajderom. To se najčešće radi preko rutera i tada vaša mreža prerasta u tzv. WAN (Wide Area Network) što znači da je ona postala deo sveobuhvatne svetske zajednice koju sačinjavaju milioni računara. U nekim slučajevima se kompletno umrežavanje može izvršiti preko modema jer on često ima mogućnost da reguliše i saobraćaj unutar lokalne mreže.
Moram još da vam skrenem pažnju da se za povezivanje u mrežu još uvek koriste specijalni kablovi ali se sve češće upotrebljavaju i bežični sistemi koji takođe obezbeđuju dobre performanse. Ukoliko vaša mreža spada u prvu kategoriju, sigurno ćete primetiti da su vaši računari povezani ovakvim ili sličnim kablovima. U tom slučaju je dovoljno da samo fizički priključite sve računare i da ih povežete sa ruterom a Windows će automatski prepoznati novu konfiguraciju i omogućiti njeno korišćenje. Sa druge strane, bežične mreže za koje se često koristi naziv Wi-Fi, zahtevaju malo više truda oko podešavanja parametara ali istovremeno pružaju mnogo veću fleksibilnost u radu. Jedino ograničenje predstavlja fizička udaljenost od rutera mada se od savremenih mrežnih uređaja može očekivati da bez problema pokriju i veće područje. U lekcijama koje slede ću vam pokazati kako se vrši povezivanje u lokalnu mrežu i obezbeđuje pristup Internetu.