Efikasnost predstavlja važan aspekt svakog programa a među programerima važi pravilo da istu stvar ne treba ponavljati i da se od računara očekuje da obavi najveći deo posla. Sve ovo se može postići primenom tzv. promenjivih (Variables) a da bih vam objasnio o čemu se zapravo radi, ja ću primeniti jednu jednostavnu analogiju. Promenjive možete posmatrati kao kutije sa prikačenim etiketama koje označavaju njihov sadržaj. Ovaj sadržaj se može menjati a sada ću vam pokazati kako sve ovo funkcioniše. 

U ovom primeru sam na ekranu prikazao nekoliko informacija koje se tiču mog psa. Ako obratite pažnju, primetićete da se reč „Benny“ pojavljuje na dva mesta što znači da je za promenu ovog podatka neophodno napraviti dve nezavisne izmene. To na prvi pogled ne predstavlja veliki problem ali ako radite na programu koji se sastoji od nekoliko stotina redova ili obuhvata više fajlova shvatićete da ovakve izmene mogu da budu veoma iscrpljujuće.

Upravo iz tog razloga je mnogo zgodnije da se umesto konkretnog podatka koristi odgovarajuća promenjiva a ja ću u tom cilju upotrebiti varijablu pod nazivom dog_name. Pri tome ću njenu početnu vrednost izjednačiti sa pojmom „Benny“ a u Python-u se to može postići upotrebom znaka jednakosti.

dog_name = „Benny“

Pošto sam na ovaj način definisao novu promenjivu mogu da dodam kod koji će njen sadržaj prikazati na ekranu.

print(dog_name)

Ako sačuvam ovaj program i pokrenem njegovo izvršavanje sa leve strane ekrana će se pojaviti odgovarajući tekst pri čemu će u prvom redu biti prikazan čitav string a ispod njega sadržaj promenjive.

Odlično, sada imamo promenljivu koja sadrži ime psa, ali se postavlja pitanje da li možemo da je uključimo u string da ne bi morali više puta da menjamo isti podatak? To se može postići primenom tzv. F stringa pri čemu ovo F označava format. Da bih vam pokazao kako to izgleda u praksi, ja ću prvo iskopirati čitav string a zatim obrisati prvi red i funkciju print zameniti prethodnim podacima. F stringovi nam omogućavaju da promenljivu ugradimo unutar stringa pa ću zato na njegov početak ubaciti odgovarajući simbol i reč „Benny“ zameniti srednjim zagradama koje obuhvataju naziv promenjive {dog_name}. Istu stvar mogu da ponovim i za drugi deo natpisa a ako sačuvam ovu promenu i pokrenem komandu Run Module videćete da se na levoj strani ekrana pojavila kompletna rečenica. To znači da je promenjiva dog_name uspešno primenjena i to na oba mesta.

Za imenovanje promenjivih postoje pravila koja se moraju poštovati. One mogu da sadrže samo slova, brojeve i donje crtice (underscores) ali ne smeju da počnu sa numeričkom vrednošću niti da sadrže razmake. Takođe bi trebalo da izbegavate Python-ova ključne reči (Keywords). 

U praksi se često dešava da naziv promenljive bude pogrešno ukucan. Ja ću namerno izostaviti ovu donju crticu (_) i zatim sačuvati ovaj fajl i pokrenuti ga. Ovoga puta će me Python upozoriti da ne postoji promenjiva pod ovakvim nazivom tj. da pojam dogname uopšte nije definisan. To znači da pri korišćenju promenjivih morate strogo voditi računa o njihovim nazivima, jer će se u protivnom sigurno pojaviti neka greška.

Promenjive predstavljaju nezamenjiv element skoro svakog složenijeg programa, pa vam zato savetujem da odmah počnete da ih koristite. Neka za početak to bude funkcija koji zamenjuje vaše ime ili godine starosti. Da li možete da kreirate poruku u kojoj će se pojaviti ovakvi podaci a da oni naizmenično budu prikazani velikim i malim slovima? Ukoliko naiđete na problem, dodatnu pomoć uvek možete potražiti na Google-u!