U lekcijama koje slede ću vam pokazati kako se koriste neke od funkcija iz Create odeljka što znači da ćete uskoro biti u prilici da sami kreirate složene 3D objekte poput ovih koje vidite na ekranu. Za početak ćete naučiti kako se vrši tzv. istiskivanje tj. koristi funkcija Extrude. Ona se često kombinuje sa funkcijom Presspull a uskoro ćete videti i kako se ona primenjuje u praksi. Kao što i sami možete da se uverite, istiskivanje je postupak kojim se mogu kreirati različiti objekti a to osim zakrivljenih elemenata podrazumeva pravilne prizme, cilindrične forme pa čak i njihovu kombinaciju.

Pre nego što pređem na nešto konkretnije, ja ću sa par poteza selektovati sve postojeće elemente i zatim ih ukloniti sa ekrana. Nakon toga mi neće biti teško da kursor postavim iznad odgovarajuće ikonice (Extrude) i sačekam da se na ekranu pojavi dodatno objašnjenje. Ukoliko vam ono nije dovoljno, jednostavno pritisnite taster F1 i prikažite detaljno uputstvo za primenu ove funkcije. U njemu ćete naći sve što vam je potrebno za dalji rad a ne bi bilo loše da zapamtite da vam je funkcija Help u svakom trenutku na raspolaganju.

U ovom trenutku bih želeo da pomenem da skoro svaku funkciju možete pokrenuti i preko tastature, pa ću zato uneti skraćenicu Ext i nakon toga kliknuti na stavku koja predstavlja njen puni naziv (Extrude). Program će od mene automatski zatražiti da izaberem element koji se istiskuje što znači da mi je sada potreban dvodimenzionalni objekat a pošto mi on nije na raspolaganju, ja ću prekinuti ovu funkciju i umesto toga nacrtati jedan četvorougao (Rectangle). Pri tome ću njegovu dužinu podesiti na 1000 jedinica a širinu na 750 jer mi se čini da će to biti dovoljno za ovaj primer. Pošto sada imam sve što mi je potrebno, mogu da se vratim na funkciju Extrude i jednim klikom selektujem postojeći pravougaonik. Program će mi ponuditi mogućnost da svoj izbor proširim na još neki element a pošto mi to nije potrebno,  ja ću pritisnuti Enter i preći na sledeći korak. On podrazumeva dodavanje treće dimenzije tj. određivanje visine novog elementa pa ću u tom cilju preko tastature uneti 400 jedinica i još jednim pritiskom na Enter dovršiti čitav postupak. Kao što vidite, na ekranu se pojavio potpuno novi objekat pa mi neće biti teško da ga premestim na novu poziciju ili da mu primenom neke od funkcija iz Edit segmenta izmenim oblik.

Pre nego što nastavim dalje, ja ću nekoliko puta primeniti funkciju Undo i poništiti sve korake osim onog koji se odnosi na crtanje pravougaonika. Ako nakon toga ponovo pokrenem funkciju Extrude i na trenutak odložim izbor odgovarajuće konture, biću u prilici da aktiviram opciju Mode i izaberem jednu od ponuđenih opcija (SOlid ili SUrface). To znači da novi objekat može da bude tretiran kao puno telo (Solid) ili kao površinski model koji je sastavljen od 4 povezane ploče (Surface). Da bih vam pokazao u čemu se oni razlikuju, ja ću prekinuti ovaj postupak i prvo napraviti kopiju postojeće konture. Nakon toga mogu da od prve kreiram puno telo (Solid) i njegovu visinu postavim na 350 jedinica. Ako ponovim ovaj postupak i izaberem opciju Surface, biću u prilici da izaberem drugu konturu i za visinu stranica unesem istu vrednost. Kao što vidite, ova dva objekta se drastično razlikuju jer je jedan sastavljen od više povezanih površina a drugi predstavlja jedinstvenu celinu. Sve ovo sam postigao primenom dodatnih parametara tj. izborom neke od ove dve opcije (Solid i Surface). Pošto verujem da ste shvatili kako sve ovo funkcioniše, ja ću obrisati oba elementa i vratiti se na početno stanje.

Ovoga puta ću kao osnovu kreirati nekoliko istih pravougaonika a to podrazumeva crtanje prvog elementa i njegovo kopiranje. Meni odgovara da oni budu pravilo raspoređeni, pa ću pri kopiranju kao rastojanje uneti 450 jedinica i na taj način dovršiti ovaj deo posla. Ako sada ponovo pokrenem funkciju Extrude i izaberem prvu konturu, biću u mogućnosti da od nje automatski kreiram puno telo (Solid). Pri tome će mi na raspolaganju biti još četiri dodatne opcije a ja ću se za početak opredeliti za onu koja podrazumeva određivanje pravca (Direction). Čim kliknem na nju, program će od mene zahtevati da odredim početnu tačku (npr. sredinu duže stranice) a zatim i pravac istiskivanja kao i visinu budućeg elementa. Da bi vam bilo jasnije šta se u stvari dogodilo, ja ću poništiti ovaj korak i prvo nacrtati liniju koja počinje od sredine pravougaonika i ima dužinu od 500 jedinica. Ako zatim ponovim funkciju Extrude, selektujem prvi pravougaonik i izaberem opciju Direction, biću u prilici da sa dva klika označim početak i kraj ove linije. To će za rezultat imati kreiranje punog tela koje je u suštini nastalo „istiskivanjem“ osnovne konture po željenom pravcu.

Drugi pravougaonik ću iskoristiti za kreiranje znatno složenijeg oblika i pri tome primeniti opciju Path. Pre toga je neophodno da primenom funkcije Spline nacrtam jednu krivu liniju tako da njen kraj bude savijen prema napred. Pošto imam sve što mi je potrebno, ja ću pokrenuti funkciju Extrude, selektovati drugi pravougaonik i sa Enter potvrditi ovaj izbor. Nakon toga je potrebno da pritiskom na taster P ili klikom na odgovarajući natpis pokrenem opciju Path da bih konačno bio u prilici da izaberem liniju koja definiše oblik i dimenziju novog elementa. Kao što vidite, AutoCAD će automatski kreirati odgovarajući objekat a pošto mi se čini da bi on mogao da bude još zanimljiviji, ja ću poništiti poslednji korak i primenom funkcije Offset dodati još jedan okvir. On bi trebalo da se nalazi unutar osnovne konture i to na rastojanju od 90 jedinica. Ukoliko ovaj element iskoristim kao konturu i primenim opciju Path, neće mi biti teško da selektujem istu krivu liniju i na taj način dobijem znatno prirodniju formu.

Treći pravougaonik ću iskoristiti da vam pokažem kako se koristi opcija Taper Angle. Ona se obično koristi u slučaju kada novi element treba da ima nagnute ivice a to se može postići unosom željenog ugla. Ja ću se opredeliti za pozitivnih 30 stepeni a to će biti dovoljno da se na ekranu pojavi piramida koja ima unapred određenu visinu. Doduše, postoji mogućnost da se direktnim unosom dobije nešto drugačija forma, pa ću iskoristiti priliku da konačnu visinu smanjim na 75 jedinica. To znači da ću na kraju dobiti objekat čije su stranice nagnute pod uglom od 30 stepeni a gornja površina postavljena na visinu od 75 jedinica. Ukoliko želite da ova deformacija bude izvršena u suprotnom pravcu, za ugao unesite negativnu vrednost (npr. -40 ili -25 stepeni) i odredite visinu novog objekta.

Poslednji pravougaonik ću iskoristiti da vam pokažem kako se koristi opcija Expression. U tom cilju ću prvo pokrenuti funkciju Extrude, selektovati odgovarajuću konturu i konačno izabrati pomenutu opciju. Nakon toga se od mene očekuje da primenim neki matematički izraz a ja ću preko tastature uneti 30*4 i pritisnuti Enter. To će biti dovoljno da se na ekranu pojavi prizma čija visina iznosi 120 jedinica što predstavlja rezultat prethodne matematičke operacije. To se vrlo lako može proveriti primenom funkcije Measure a kao što vidite, ona pokazuje da dužina ove stranice iznosi tačno 120 jedinica.

Ova opcija vam omogućava da primenite i neku složeniju matematičku operaciju a da bih vam to i dokazao, ja ću ponoviti čitav postupak i ovoga puta visinu objekta definisati na sledeći način: 10*15/4+5. Čim pritisnem Enter, na ekranu će se pojaviti odgovarajući objekat a njegova visina će biti tačno 42.5 jedinica.

Nadam se da ste shvatili kako se koristi funkcija Extrude i da ćete uskoro biti u prilici da iskoristite sve njene mogućnosti.