Do sada ste naučili kako se kreiraju nezavisni delovi a u ovom poglavlju ću vam pokazati kako možete da od njih napravite celinu. To se može postići u tzv. režimu za sklapanje (Assembly mode) jer su vam u njemu dostupne posebne funkcije koje vam omogućavaju da kombinujete posebne elemente i kreirate složene sklopove.

Ja sam u tom cilju već pripremio četiri elementa koji su trenutno prikazani u odvojenim okvirima. Za bolji uvid u pojedine detalje je dovoljno da klikom na odgovarajuće dugme (Maximize) povećam trenutni prikaz a isti efekat sam mogao da postignem i izborom neke od stavki koje se nalaze u okviru Window menija. Ukoliko želite da ponovo istovremeno prikažete sve elemente, jednostavno izaberite opciju Tile Horizontally a program će automatski podeliti radnu površinu i umanjiti njihov prikaz.

Pošto sam pripremio sve elemente budućeg sklopa, od mene se očekuje da jedan od njih proglasim za osnovu (Base of Assembly) tj. podlogu na koju će se kasnije dodavati svi ostali delovi. U praski se za osnovu bira deo koji nije pokretan npr. blok motora a pokretni delovi poput klipova i ventila se dodaju kasnije. Ja ću u tu svrhu iskoristiti deo koji se nalazi u gornjem desnom uglu jer on predstavlja celinu na koju treba dodati ostale elemente.

Da bih vam pokazao kako on izgleda, ja ću prvo uveličati njegov okvir a zatim iskoristiti priliku da ga prikažem iz različitih uglova. Kao što vidite, na njemu se nalaze rupe i žljebovi koji odgovaraju dimenzijama ostalih elemenata pa ne bi trebalo da bude problema sa sklapanjem.

Za prelazak u režim koji omogućava povezivanje različitih elemenata neophodno je da iz File menija pokrenete komandu Make Assembly from Part da bi bili u prilici da izaberete odgovarajući šablon. U ovom momentu mi je na raspolaganju samo podrazumevani šablon (Default Template) pa mi neće biti teško da ga izaberem i sa OK nastavim dalje. Trenutak kasnije će se na ekranu pojaviti novo radno okruženje (Assembly mode) i program će mi još jednom ponuditi mogućnost da izaberem osnovni element. To mi neće biti teško, jer su sa leve strane prikazani svi trenutno aktivni elementi pri čemu će onaj koji je bio aktivan u trenutku aktiviranja Assembly mode-a biti na vrhu liste, pa treba još samo da potvrdim ovaj izbor i konačno započnem čitav postupak.

Kao što vidite, program će automatski uskladiti položaj početnog elementa tako što će njegovu osnovnu tačku (Origin point) izjednačiti sa koordinatnim početkom budućeg sklopa a to se može lako proveriti ako u ovoj listi potražite njegove osnovne ravni (Front, Top i Right Plane). Osim toga, ovaj odeljak sadrži i sve ostale karakteristike osnovnog elementa pa vam neće biti teško da proverite o čemu se zapravo radi.

Ukoliko obratite pažnju na sadržaj koji se nalazi u vrhu ekrana, primetićete da su vam sada na raspolaganju dva potpuno nova odeljka –  Assembly i Layout, a oni obuhvataju čitav niz novih funkcija. Doduše, u svakom trenutku možete da se vratite na skiciranje (Sketch mode) ili neki od standardnih režima ali će vam za sklapanje biti potrebne funkcije koje se nalaze u okviru Assembly odeljka. 

Da bih vam pokazao šta sam do sada postigao, ja ću se vratiti u režim koji mi omogućava da istovremeno vidim sve izabrane elemente a pošto se u jednom od ovih okvira nalazi deo koji sam već iskoristio, mogu da ga jednim potezom zatvorim i svu pažnju usmerim na budući sklop.

Pošto je on prikazan u gornjem levom uglu, mogu da nastavim dalje i sve ostale delove prebacim u osnovni okvir. To se može postići jednostavnim povlačenjem a ponekad je lakše „uhvatiti“ osnovnu komponentu sa liste i tako obaviti ovaj zadatak. Ja ću na ovaj način prebaciti i preostala dva elementa da bih na kraju mogao da uveličam ovaj odeljak i prikažem šta sam do sada postigao.

Neki korisnici za izbor novih elemenata više vole da koriste File Explorer, a to se može postići izborom istoimene ikone koja se nalazi sa leve strane ekrana. Nakon toga je potrebno da se iz odgovarajućeg foldera izabere željeni fajl i na taj način kompletira budući sklop pri čemu on uopšte ne mora da bude aktivan.

Pošto sam ja taj deo posla već obavio, mogu da se vratim na model i proverim da li su svi elementi na svojim mestima. Pošto to očigledno nije slučaj, ne bi bilo loše da ih na neki način postavim u odgovarajući položaj pri čemu to ne mora da bude sasvim precizno. Ja ću u tom cilju iskoristiti i desni taster miša jer mi on omogućava da rotiram izabrani element i da ga nakon toga premestim na novu poziciju. To znači da šraf treba da bude postavljan iznad ove rupe, a prstenasta podloška okrenuta prema ovom izbočenom delu. Na kraju, ljubičastu pločicu ću postaviti tako da se što bolje uklopi u ovaj žljeb i time okončati ovaj deo posla. Sve ovo je bila samo priprema za fazu koja će tek uslediti a to je konačno sklapanje novog elementa i njegovo pretvaranje u jednu celinu.

Pre nego što vam pokažem kako se to radi, želeo bih da vam skrenem pažnju na jedan detalj a on se nalazi u opisu osnovnog elementa. U pitanju je ovo malo slovo ef (f) a to je podatak koji mi govori da je ovaj deo skopa fiksiran i da ga nije moguće pomeriti. To se lako može proveriti na samom sklopu a kao što vidite, centralni element zaista ne može da promeni svoju lokaciju. To mi trenutno odgovara, mada postoji mogućnost da se jednostavnim izborom (uz pritisak na desni taster miša) iz pomoćnog menija izabere opcija Float i na taj način promeni trenutni status. Ja to naravno neću uraditi jer mi trenutno odgovara da ovaj deo ostane nepokretan za razliku od ostalih delova budućeg sklopa.