Ukoliko koristite neku od specijalizovanih verzija AutoCAD-a, verovatno se pitate šta bi se promenilo ako pređete na Revit. To pogotovu važi za AutoCAD Architecture, jer je ovaj program posebno prilagođen potrebama projektanata i po tome veoma liči na Revit. U ovoj lekciji ću se potruditi da vam objasnim koje su sličnosti i razlike između ova dva koncepta.

Za početak moram da priznam da oba programa imaju sličnu namenu, što znači da su predviđeni za upotrebu u arhitektonskom projektovanju i da omogućavaju veliku efikasnost u radu. To znači da u njima postoje slične funkcije a kao dobar primer može da posluži poređenje između Project Navigator-a i Project Browser-a. Da bih vam pokazao kako to izgleda u praksi, ja sam već pokrenuo AutoCAD Architecture i otvorio jedan tipičan projekat. Kao što vidite, jedan od okvira pripada Project Navigator-u a on sadrži različite informacije – od naziva samog projekta, preko njegovog opisa pa sve do liste koja obuhvata sve aktivne nivoe. Osim toga, postoje i posebni odeljci koji vam omogućavaju pristup različitim sadržajima kao što su elementi konstrukcije (Constructs), prikazi (Views) i listovi (Sheets). Ako to uporedite sa Revit-om, neće vam biti teško da dođete do zaključka koji potvrđuje koliko su ova dva programa slična. Doduše, AutoCAD Architecture zahteva malo više truda jer se tipična osnova sprata često sastoji od nekoliko segmenata a to potvrđuje i objekat koji trenutno vidite na ekranu. Njegova fasada je sastavljena od nekoliko delova a oni u stvari predstavljaju eksterne reference što znatno usložnjava čitav projekat. U Revit-u se ovakva konstrukcija može izvesti na znatno jednostavniji način ali to ne predstavlja glavnu razliku između ova dva programa jer se u oba slučaja koristi ista terminologija – prikazi (Views) i listovi (Sheets).

Drugu sličnost predstavljaju elementi od kojih se kreiraju određene celine. To znači da oba programa poseduju funkcije koje vam omogućavaju da na jednostavan način kreirate zidove, vrata, prozore itd. Pored toga, postoji mogućnost da se sa njima direktno manipuliše i istovremeno zadrže veze prema ostalim objektima. Da bih vam to dokazao, ja ću jednim klikom selektovati odgovarajući element a čim ga uveličam videćete da ove linije predstavljaju celinu tj. kompletan zid. Slično važi i za ova dvokrilna vrata jer ona u ovom slučaju nisu običan blok, već element koji ima posebna svojstva. To se pre svega odnosi na mogućnost pomeranja, pri čemu se automatski koriguje i objekat na kome se ona nalaze a ako se odlučim da pomerim čitav zid, njegova veza sa ostalim elementima će ostati potpuno očuvana. Konačno, ako obratite pažnju na paletu sa alatkama, videćete da su vam na raspolaganju funkcije koje jako liče na one iz Revit-a.

Velika sličnost se može primetiti i u načinu na koji se prikazuju pojedini elementi. Da bih vam pokazao kako to izgleda u praksi, ja ću sa osnove preći na fasadu što se može postići jednostavnim izborom odgovarajuće tačke na ViewCube-u. Nakon toga će se na ekranu umesto 2D crteža automatski pojaviti 3D objekti a to će biti još jasnije ako čitav projekat prikažem u kosoj projekciji.

Za razliku od Revit-a koji sve podatke drži na jednom mestu, ovaj model je sastavljen od većeg broja različitih elemenata a neki delovi mogu biti smešteni i van osnovnog crteža. To se može odraziti na njegovo pravo stanje jer je ponekad neophodno sačekati da se izvršiti ažuriranje svih povezanih fajlova, tj. eksternih referenci.