U ovoj lekciji ću vam ukratko objasniti kako izgleda radno okruženje Revit-a. Ono u nekim segmentima podseća na AutoCAD što nije neobično jer oba programa potiču iz Autodesk-a mada postoje i velike razlike.
Za početak bih želeo da vam pokažem kako izgleda tzv. Recent Files odeljak jer će se opravo on pojaviti na ekranu čim pokrenete Revit. U prethodnoj lekciji sam vam pokazao kako možete da koristite šablone a sada bih želeo da vam skrenem pažnju na ove bele kvadrate u kojima su prikazani različiti objekti. U pitanju su prečice ka nedavno dovršenim projektima što znači da je dovoljan samo jedan potez mišem da bi se neki od njih ponovo pojavio na ekranu.
Ukoliko želite za započnete novi projekat, dovoljno je da kliknete na opciju New i u okviru koji sledi izaberete odgovarajući šablon. Funkcija Open služi za otvaranje nekog od postojećih fajlova a ja ću iskoristiti priliku da vam prikažem jedan od primera za vežbu. U tom cilju ću se prvo vratiti na Desktop a zatim potražiti fajl koji sadrži jednu stambenu jedinicu (Condo Unit). Čim kliknem na dugme OK, na ekranu će se pojaviti izabrani sadržaj, pa mogu da vam pokažem kako izgleda kompletno radno okruženje.
Već na prvi pogled se može zaključiti da postoje određene sličnosti sa AutoCAD-om što znači da se u gornjem levom uglu nalazi tzv. Application meni dok su duž gornje ivice postavljene prečice ka najčešće korišćenim funkcijama (Quick Access Toolbar) i standardna traka sa alatkama (Ribbon). Pravu novost predstavlja tzv. Project Browser a on se obično nalazi sa leve strane. Za razliku od AutoCAD-a kod koga su različiti prilozi smešteni u posebne fajlove, Revit sve informacije koje su bitne za neki projekat drži na jednom mestu. Upravo iz tog razloga je neophodno da one budu sortirane na odgovarajući način a upravo Project Browser vam omogućava da jednim potezom izaberete ono što vam je potrebno. Drugim rečima, ukoliko želite da iz kompletnog projekta izdvojite neku osnovu, biće dovoljno da kliknete na određenu stavku iz Floor Plans odeljka. Isto važi za prikaz plafona (Ceiling Plans), prostorne projekcije (3D Views) i fasade (Elevations) a ja ću iskoristiti priliku da jednim potezom izaberem npr. severnu fasadu (North). Ukoliko se ispostavi da ova projekcija ne sadrži element koji sam želeo da prikažem, vrlo lako se mogu prebaciti na prostorni prikaz ili se ponovo vratiti na osnovu.
Za svaki od izabranih režima postoji poseban set pratećih funkcija a one će biti prikazane u donjem delu ekrana. Da bih vam to dokazao, ja ću kliknuti na srednju ikonicu i na taj način omogućiti istovremeni prikaz više različitih okvira. Kao što vidite, svaki od njih u donjem levom uglu sadrži i posebnu paletu koja vam omogućava da potpuno nezavisno menjate radne parametre. Između ostalog, to podrazumeva i različiti faktor razmere a ja sam iskoristio priliku da osnovu i fasadu prikažem u drugačijem odnosu. Ovaj parametar je važan i za prikaz pojedinih detalja koji su vezani sa sam projekat. Da bih vam pokazao o čemu se zapravo radi, ja ću uz pomoć točkića na mišu malo uveličati ovaj deo osnove i jasnije prikazati oznake koje se nalaze na pojedinim delovima nameštaja. Njihova veličina je usklađena sa faktorom razmere što znači da će se oni automatski promeniti čim iz ove liste izaberem neki drugačiji odnos.
Ukoliko ste kao višegodišnji korisnik AutoCAD-a navikli da tok neke funkcije pratite preko komandne linije ili čak da direktno unosite određene parametre sigurno se pitate kako sve ovo funkcioniše u Revit-u. Pre nego što vam dam precizniji odgovor, želeo bih da naglasim da se u Revit-u većina funkcija može pokrenuti izborom odgovarajuće ikone. To u praksi znači da je za kreiranje novog zida potrebno pokrenuti funkciju Wall i direktno odrediti njegov položaj. Ukoliko ste se predomislili i želite da umesto zida dodate nova vrata, dovoljno je da pritisnete taster Esc i kliknete na odgovarajuću ikonu – u ovom slučaju onu na kojoj piše Door.
Sigurno ste primetili da se pri izboru neke funkcije automatski menja i veći deo radnog okruženja. To znači da će se čim pokrenem funkciju za unos novog zida na ekranu odmah pojaviti i parametri koji mi omogućavaju da preciznije odredim njegove karakteristike. Oni su raspoređeni na nekoliko različitih lokacija a jedna od njih je tzv. Option Bar koji se nalazi ispod trake sa alatkama. U ovom slučaju se tu nalaze opcije preko kojih mogu da precizno odredim njegov položaj i dimenzije (Modify Place Wall). Pored toga, u nastavku trake sa alatkama su prikazane dodatne funkcije koje služe za lakše oblikovanje novog elementa.
Ukoliko želite da steknete kompletan uvid u karakteristike nekog elementa, to možete uraditi preko tzv. Properties palete. Ona se obično nalazi sa leve strane i veoma je slična tabeli sa parametrima koju poznajete iz AutoCAD-u. Dodatnu pomoć u radu možete dobiti ako obratite pažnju na segment koji se nalazi uz samu donju ivicu ekrana. Tu se nalazi tzv. Status bar a njegov sadržaj uglavnom čine instrukcije koje se odnose na tok trenutno izabrane funkcije. U ovom slučaju program me upućuje da jednim klikom odredim položaj početne tačke budućeg zida (Click to enter wall start point) a ja ću ga poslušati i sa par poteza nacrtati novi segment. Sigurno ste primetili kako se pri tome sadržaj statusne linije automatski menja, što je potpuno u skladu sa koracima koje moram da napravim i to će se ponavljati sve dok ne prekinem ovu funkciju.
Na velike sličnosti sa AutoCAD-om ćete naići i pri izboru nekog od postojećih elemenata. To znači da je dovoljno postaviti kursor iznad njega da bi se na ekranu pojavile dodatne informacije. One će doduše ubrzo biti uklonjene, ali će vam isti podaci biti prikazani i na statusnoj liniji tj. u donjem levom uglu ekrana. Svi ovi parametri će vam biti dostupni pre nego što zaista izvršite selekciju a da bih vam to i dokazao, ja ću kursor prvo postaviti iznad ovih vrata a zatim ga premestiti na krevet.
Iz svega što sam vam upravo pokazao se može zaključiti da se nedostatak klasične komandne linije u Revit-u efikasno nadoknađuje višestrukim prikazom svih neophodnih parametara – na Options Bar-u, Properties paleti i Modify odeljku.