Pre nego što počnete da se bavite izradom 3D modela ne bi bilo loše da izaberete merne jedinice (Display Units) i podesite izgled pomoćne mreže (Grid). Ukoliko zamislite da se u okviru vašeg projekta nalazi čitav svet koji ima određenu veličinu neće vam biti teško da se pri izradi prostornih modela pridržavate osnovnog pravila koje glasi: sve mere moraju da budu u skladu sa dimenzijama koji ti objekti imaju u stvarnom svetu. Pri tome možete slobodno odabrati odgovarajuće jedinice, što u praksi znači da se za relativno male objekte mogu koristiti santimetri dok je za modelovanje velikih kompleksa bolje preći na kilometre. Ukoliko poštujete ovo pravilo, vaši modeli će se lako uklapati u druga rešenja a nećete imati ni problema sa drugim parametrima kao što je npr. proračun osvetljenja.

Ja ću za početak izabrati merni sistem što podrazumeva primenu američkog (u stopama i inčima) ili metričkog sistema (u metrima i santimetrima). U tom cilju je potrebno da iz Customize menija izaberem stavku Units Setup i otvorim novi okvir. Nakon toga mi neće biti teško da izaberem odgovarajuću opciju i na taj način iskoristim metarski (Metric), američki (US Standard) ili neki drugi sistem (Custom). U dnu okvira postoji još jedna opcija (Generic) a pošto je kod mene ona trenutno aktivna, čitav sistem će se automatski prilagoditi veličinama koje nameravam da koristim. Bez obzira na to, ne bi bilo loše da precizno definišem ovaj odnos pa ću u tom cilju kliknuti na dugme koje se nalazi u vrhu okvira (System Units Setup) i prikazati dodatne opcije. Sada se jasno može videti da jedna interna jedinica (1.0 Unit) predstavlja jedan inč a to ne bi trebalo da vas posebno zbunjuje jer je ovaj parametar potpuno nezavistan od onog koji se odnosi na ekranski prikaz (Display Unit Scale). Bez obzira na to, ja ću iz ovog menija izabrati santimetre jer bih želeo da moji modeli budu potpuno kompatibilni sa drugim 3D programima kao što je npr. Maya.

Ukoliko imate nameru da kreirate zaista velike modele, slobodno izaberite neku veću jedinicu npr. kilometre, ali imajte na umu da će se to direktno odraziti na preciznost. Drugim rečima, sistem će automatski biti prilagođen radu sa većim objektima pri čemu je moguće naknadno odrediti željenu preciznost. To se može postići pomeranjem ovog klizača ali treba imati u vidu da će se u tom slučaju preciznost smanjivati ukoliko se objekat na kome radite nalazi daleko od koordinatnog početka (Origin). Da bih vam pokazao kako to izgleda u praksi, ja ću klizač pomeriti skroz u desno a sistem će me obavestiti da će za ovo rastojanje preciznost biti smanjena na čitavu jedinicu (Resulting Accuracy = 1.0). Pri tome nije bitno da li koristite kilometre ili santimetre, jer će kritično rastojanje uvek biti oko 16 miliona jedinica. Ja ću ovaj parametar vratiti na prethodnu vrednost a vama bih preporučio da izbor osnovnih jedinica izvršite pre nego što krenete sa kreiranjem novih elemenata. U suprotnom se može desiti da program automatski promeni veličinu vašeg modela pa se on neće slagati sa ostatkom projekta.

Ja ću u ovom okviru zadržati inče, ali ću istovremeno kao osnovni sistem aktivirati prvu stavku (Metric) i odmah iz pomoćnog menija izabrati santimetre. Nakon toga mogu da zatvorim ovaj okvir i nastavim sa radom jer mi odgovara da dimenzije novih objekata unosim upravo u ovim jedinicama.

Sledeći parametar koji bih želeo da promenim se odnosi na pomoćnu mrežu (Grid). Ona je predstavljena nizom ukrštenih linija koje ne moraju da budu na čvrsto određenom rastojanju. Da bih vam pokazao kako se to radi, ja ću desnim tasterom kliknuti na neku od ikonica koje sadrže simbol u obliku magneta i na taj način prikazati novi okvir. Nakon toga je potrebno da pređem na odeljak pod nazivom Home Grid i proverim koliko iznosi trenutno rastojanje između pojedinih linija. Kao što vidite, ono više odgovara američkom sistemu jedinica (25.4 cm) pa ću zato u ovo polje upisati jedinicu i pritiskom na Taster Tab preći na sledeći parametar. Ukoliko obratite pažnju na prikaz u pozadini, videćete da je pomoćna mreža postala mnogo manja što znači da se sistem prilagodio novim dimenzijama. 

Na sličan način mogu da podesim i sledeći parametar (Major Lines every Nth Grid Line) i na taj način istaknem pojedine linije. Drugim rečima, ukoliko za ovaj parametar zadržim trenutnu vrednost, svaka deseta linija će biti prikazana drugačijom bojom. Pošto bih želeo da ovo područje obuvati malo veću površinu, ja ću poslednji parametar (Perspective View Grid Extent) povećati na 30 santimetara a to će se odmah odraziti i na prikaz u pozadini. Ukoliko kliknem na ovu površinu i okrenem točkić na mišu, čitava mreža će postati malo veća pa mi neće biti teško da razlikujem glavne (Major) i pomoćne linije (Minor).

Obzirom da je kod mene aktivna opcija koja služi za automatsko prilagođavanje prikaza (Inhibit Grid Subdivision Below Grid Spacing) ovo uvećanje će biti vrlo realno pa će se u određenom trenutku na ekranu pojaviti samo jedan kvadratić. Ukoliko točkić okrenem u suprotnom smeru i naglo smanjim razmeru, primerićete da će neke od ovih linija jednostavno nestati sa ekrana što istovremeno znači da njihov međusobni razmak više ne iznosi samo jedan santimetar nego je u pitanju mnogo veće rastojanje. Isti princip važi i za druge projekcije a da bih vam to i dokazao, ja ću preći na ovaj odeljak i naglo promeniti razmeru a vi ćete biti u prilici da vidite kako se to odražava na prikaz pomoćne mreže. U određenom momentu će pomoćne linije odjednom postati glavne sve do trenutka kada više nije moguće proceniti njihovo rastojanje. Drugim rečima, razmak između ove dve glavne linije sigurno ne iznosi samo 10 santimetara bez obzira što se između njih nalazi samo unapred određeni broj pomoćnih linija.  

Suprotan efekat se naravno može postići višestrukim uvećanjem, pri čemu će se na ekranu stalno pojavljivati novi elementi sve do trenutka u kome mreža ne dostigne svoje granične vrednosti. Nakon toga će razmak između pojedinih linija ostati isti tj. tačno onoliki koliko iznosi parametar Grid Spacing.