U ovoj lekciji ću vam pokazati kako se kreiraju tzv. Layout-i a naučićete i kako da podesite njihove parametre. Pri tome ću kao primer iskoristiti jednu arhitektonsku osnovu, jer ovaj crtež sadrži sve što mi je potrebno.

Pre nego što pređem na nešto konkretnije, ja ću preko tastature pokrenuti komandu Options i čim se na ekranu pojavi novi okvir, preći na Display odeljak. Opcije koje se odnose na Layout-e se nalaze u donjem levom uglu a ja ću iskoristiti priliku da aktiviram i onu koja se nalazi na vrhu liste. To će mi omogućiti da ubuduće lakše menjam Layout-e jer će se njihovi nazivi pojaviti u donjem levom uglu ekrana.

Uključivanjem druge opcije ćete lakše odrediti površinu na kojoj će biti odštampan crtež (Display printable area) a treća će vam omogućiti da bolje vidite ivicu papira jer će ona biti osenčena (Display page shadow). Poslednje dve opcije bi za sada trebalo da ostanu isključene, jer ne bih želeo da se pri kreiranju novih Layout-a koristi automatika. Pošto su sada svi parametri podešeni onako kako treba, ja ću izborom dugmeta OK zatvoriti ovaj okvir i vratiti se na crtež.

Sada mogu da za aktivnu paletu izaberem onu koja sadrži funkcije za rad sa ekranom (View) i proverim da li je aktivna funkcija File Tabs. Pošto kod mene to nije slučaj, kliknuću na istoimenu ikonu da bi se na ekranu pojavili nazivi trenutno aktivnih crteža. Ako kursor postavim iznad nekog od njih, biću u prilici da umesto standardnog prikaza izaberem Layot1 i prikažem njegov sadržaj. Isti efekat sam mogao da postignem i preko odeljaka koji se nalaze u donjem levom uglu ekrana. Dovoljno je da kliknem na neki od njih i jednim potezom promenim radni režim. Ukoliko vam to nije dovoljno, pritiskom na desni taster možete prikazati pomoćni meni i aktivirati neku od dodatnih opcija. Doduše, neke od njih će vam biti dostupne i preko funkcije File Tabs, a to se posebno odnosi na funkcije Plot i Publish.

Bez obzira što su osnovni parametri svakog novog Layout-a već podešeni, ja ću u Output odeljku potražiti stavku Page Setup Manager i jednim potezom pokrenuti istoimenu funkciju. Moram da napomenem na se u AutoCAD-u podešavanje stranice vrši na sličan način kao kod kotnih linija tj. preko unapred definisanih stilova. Oni se automatski dodeljuju određenom Layout-u ali ih je moguće i menjati. Zato ću prvo selektovati prvu stranicu (Layout1) i kliknuti na dugme Modify. Čim se na ekranu pojavi novi okvir, mogu da pregledam trenutno važeće parametre i da ih prilagodim svojim potrebama. Ja ću u tom cilju prvo izborom opcije Printer name prikazati sve uređaje koji su mi na raspolaganju. Kao što vidite, ova lista je prilično dugačka, ali se na njoj na žalost ne nalazi ni jedan štampač. Ukoliko vi raspolažete ovakvim uređajem, bićete u prilici da ga izaberete i na kraju materijalizujete svoj projekat. Ja ću morati da se zadovoljim elektronskom verzijom pa ću u tom cilju sa liste izabrati opciju DWF6ePlot. Sledeći parametar koji treba podesiti se odnosi na veličinu papira a ja ću se odlučiti za jedan od standardnih formata. Na ovoj skici može videti i njegove tačne dimenzije pa vam neće biti teško da prema njima izaberete i odgovarajuću razmeru. Kod mene je ona trenutno podešena na 1:1 što znači da će jedna AutoCAD jedinica na papiru biti dugačka tačno jedan inč. Ukoliko vam to ne odgovara, možete vrlo lako preći na milimetre ili upotrebiti neki drugi odnos. Ja ću se vratiti na prvobitne vrednosti i sa OK zatvoriti ovaj okvir. Verovatno ste primetili da je bela površina koja predstavlja list papira automatski dobila drugačiji oblik koji odgovara trenutno izabranom formatu. To znači da mogu da zatvorim ovaj okvir i konačno kreiram novi Layout.

Ne bi bilo loše da on bude postavljen na poseban Layer pa ću zato iz Home odeljka pokrenuti odgovarajuću funkciju i izborom ikone New Layer kreirati novi sloj. Sada treba još samo da mu odredim ime i da ga aktiviram. To se najlakše može postići dvostrukim klikom što potvrđuje i zelena oznaka koje se pojavila sa njegove leve strane.

Da bi se na ovoj površini pojavio odgovarajući deo crteža, neophodno je da kreiram tzv. Viewport tj. „okvir“ u koji će on biti smešten. To se najlakše može postići primenom komande Mview pa ću je zato pokrenuti i sa dva klika definisati novi element. Kao što vidite, on će automatski biti ispunjen sadržajem koji potiče iz trenutno aktivnog crteža.