U ovoj lekciji ću vam pokazati kako se crtaju prave linije koje inače čine najveći deo svakog projekta. Za početak je potrebno da isključim sve pomoćne funkcije a to se najlakše može uraditi preko prečica koje se nalaze u donjem desnom uglu ekrana. Kod mene su trenutno uključene funkcije za ortogonalno crtanje (Ortho) i praćenje rastera (Grid) pa ću zato kliknuti na ove dve ikone. Sigurno ste primetili da se sa desne strane nalazi još jedna funkcija koju nije moguće isključiti ali to ne bi trebalo da vas brine jer je u pitanju tzv. hardverska akceleracija koje vam omogućava efikasnije crtanje. Ukoliko iz bilo kog razloga ne želite da koristite ovu mogućnost, jednostavno kliknite na ikonu koja se nalazi sasvim desno i pokrenite funkciju Customization. Nakon toga će se na ekranu pojaviti pomoćni meni pa vam neće biti teško da isključite parametar pod nazivom Graphic Performance. Ja ću iskoristiti priliku da na paletu dodam funkciju Dynamic Input ali ću je odmah i isključiti.

Pošto sam na ovaj način podesio sve parametre, mogu da pređem na gornji levi ugao ekrana i tu potražim ikonu koja služi za pokretanje komande Line. Ako kliknem na nju, na komandnoj liniji će se pojaviti poruka kojom me AutoCAD obaveštava da sada treba da unesem početnu tačku. Zato ću jednostavno pritisnuti levi taster miša a time odrediti njen položaj. Ako kursor sada premestim na neko drugo mesto, na ekranu će se pojaviti prava linija. Njena dužina i pravac zavise od položaja druge tačke a pošto ovaj podatak još nisam definisao, na ekranu će se stalno pojavljivati drugačiji element. Na ovaj način se AutoCAD trudi da mi pomogne tj. da mi dočara buduću liniju pre nego što odredim njen konačni položaj. Ja ću se pomeriti malo niže i pritiskom na levi taster dovršiti crtanje novog elementa. AutoCAD će se automatski nadovezati na njega a to znači da mogu da nastavim dalje i nacrtam još jednu liniju.

Ako obratite pažnju na komandu liniju, primetićete da se na njoj sada nalaze dve nove opcije – Undo i Close. Prva vam omogućava da se vratite jedan korak u nazad a druga da automatski dodate još jedan segment i zatvorite konturu. Ja ću se opredeliti za drugu mogućnost i na taj način prekinuti komandu Line. Kao što vidite, sada se na ekranu nalaze tri nezavisna elementa a to se može lako proveriti ako kursor postavite na odgovarajuće mesto.

Ukoliko želite da ponovo pokrenete komandu koju ste upravo završili, dovoljno je da pritisnete Spacebar ili Enter. Ja ću se na ovaj način vratiti na crtanje linija i dodati još dva povezana segmenta. Ako nakon toga pritisnem desni taster miša, na ekranu će se pojaviti pomoćni meni sa nekoliko opcija. Kao što vidite, i ovde postoji mogućnost da jednim potezom zatvorim konturu ili da poništim neki od postojećih segmenata (Close i Undo), a pošto ja samo želim da prekinem ovaj niz, izabraću opciju Enter.

Čini mi se da je ovo pravi trenutak da vam otkrijem još jednu funkciju koja je vezana za upotrebu desnog tastera. U pitanju je tzv. vremenski osetljiv desni klik (Time sensitive right click) a njega možete aktivirati na sledeći način. Potrebno je da prvo upotrebom prečice O,  P i Enter prikažete okvir sa parametrima i da u odeljku Users Preferences potražite dugme pod nazivom Right-click customization. Nakon toga možete aktivirati opciju koja se nalazi u vrhu i na taj način funkcionalno razdvojiti kratki i nešto duži pritisak na desni taster miša. U praksi to znači da će za prekidanje komande tj. automatski izbor opcije Enter biti dovoljan samo jedan kraći pritisak na desni taster a ukoliko to potraje malo duže, na ekranu će se pojaviti pomoćni meni sa svim opcijama. Da bi ova promena postala važeća, treba još samo da zatvorim oba okvira i da se vratim na crtež.

Sada je pravi trenutak da vam pokažem šta sam postigao, pa ću zato prvo pokrenuti komandu za crtanje linija i dodati nekoliko novih segmenata. Ako nakon toga brzo pritisnem desni taster miša, AutoCAD će automatski prekinuti ovu komandu. Za njeno ponavljanje mnogu da opet pritisnem isto dugme ali ako nakon nekoliko nacrtanih segmenata to uradim sa malom zadrškom, na ekranu će se pojaviti meni sa dodatnim opcijama. Zanimljivo je što se mnogim korisnicima AutoCAD-a više dopada da umesto menija koriste komandu liniju, a pošto vi tek treba da izgradite svoj stil, slobodno kombinujte ova dva sistema. Ja retko koristim dodatne opcije, pa mi ovakvo podešavanje desnog tastera omogućava vrlo efikasan rad. To znači da nove elemente mogu da crtam sa svega nekoliko poteza mišem.

U nastavku lekcije ću vam pokazati kako se koristi pomoćna funkcija Dynamic Input. Nju možete aktivirati ako kliknete na ikonicu koja se nalazi u dnu ekrana, a ja ću pre nego što pređem na nešto konkretnije upotrebiti funkciju Pan i pomeriti se malo u desno. Ako nakon toga pokrenem komandu Line i kursor vratim na radnu površinu, primetićete da su se sada pored njega pojavile i dodatne informacije. Ko što možete da pretpostavite, ove numeričke vrednosti označavaju trenutni položaj kursora. Pri tome prva vrednost predstavlja poziciju po X pravcu, što mogu lako da potvrdim ako kursor pomerim po horizontali. Naravno, drugi podatak se odnosi na položaj po Y osi a njegova vrednost će biti veća ako se pomerim prema gornjoj ivici.

Ako izaberem neku tačku, program će mi automatski ponuditi drugačije informacije. U ovom slučaju su to dužina buduće linije tj. rastojanje od početne tačke i ugao koji novi element zaklapa sa pozitivnim pravcem X ose. Drugim rečima, ako liniju postavim tako da se poklopi sa X osom, ovaj drugi podatak će biti jednak nuli. Shodno tome, vertikalna linija zaklapa ugao od 90⁰ a ako se pomerim malo niže videćete da se uglovi mogu meriti u oba smera. Pod pretpostavkom da mi je potrebna horizontalna linija duga tačno 10 jedinica, ja ću prvo preko tastature uneti odgovarajuću vrednost – 10 i pritisnuti taster Tab. AutoCAD će u tom trenutku „zaključati“ željenu dužinu što potvrđuje simbol u obliku malog katanca, a to znači da sada moram da unesem i podatak koji se odnosi na ugao. On u ovom slučaju treba da bude jednak nuli, pa ću uneti ovu vrednost i pritisnuti Enter. Kao što vidite, na ekranu se pojavio željeni element pa mogu da nastavim dalje i unesem segment čija dužina iznosi 5 jedinica a nagib 45⁰. To znači da prvo moram da unesem numeričku vrednost za dužinu, pritisnem Tab i na kraju definišem ugao. Čim pritisnem Enter, na ekranu će se pojaviti odgovarajući element pa mogu da desnim tasterom dovršim ovu operaciju.

Dodatnu pomoć pri crtanju možete dobiti ako aktivirate funkciju Ortho. Njena ikonica se takođe nalazi u dnu ekrana i to odmah pored ove koju ste već savladali. Čim aktivirate Ortho režim i pređete na unos novih elemenata, primetićete da vam AutoCAD više ne dozvoljava crtanje kosih linija. Bez obzira na položaj kursora, na ekranu će se uvek pojavljivati samo horizontalni i vertikalni pravci što bez sumnje može da vam olakša rad. Drugim rečima, sada je dovoljno da liniju usmerim na odgovarajuću stranu, unesem njenu dužinu i pritisnem Enter. AutoCAD će automatski shvatiti moju nameru pa mogu odmah da pređem na sledeći segment i brzo nacrtam sve što mi potrebno.

Ukoliko se ispostavi da vam je u određenom momentu ipak potrebna kosa linija, primenite sledeći postupak. Umesto dužine, pritisnite Tab i odmah unesite željni ugao a AutoCAD će poslušati vašu naredbu i napraviti izuzetak. Slično važi i za situacije u kojima su vam poznati i ugao i dužina. U tom slučaju je potrebno pritiskom na Tab preći na unos ugla, i ponoviti isti postupak za dužinu. Čim pritisnete Enter, na ekranu će se pojaviti željeni element.

Ograničenje koje se odnosi na unos ortogonalnih linija možete isključiti u bilo kom trenutku. Dovoljno je da kliknete na ovu ikonu i nastavite sa radom. Ja ću to uraditi bez prekidanja komande Line i nakon toga dodati još nekoliko proizvoljnih segmenata. Ukoliko se ponovo javi potreba za ograničavanjem na glavne pravce, mogu da ponovim isti postupak ili da iskoristim prečicu u vidu pritiska na taster F8. Meni se ovaj poslednji metod najviše dopada jer u svakom trenutku mogu da promenim režim rada i kombinujem ortogonalne i kose linije. Nadam se da ste sada razumeli kako se crtaju linijski elementi i koriste neke od pomoćnih funkcija.