U ovoj lekciji ću vam pokazati kako se koristi komanda Hatch. Kao primer sam izabrao jedan mašinski crtež, koji se inače nalazi među fajlovima za vežbu pa vam neće biti teško da ponovite čitav postupak.

Ja ću za početak uvećati detalj koji se nalazi u gornjem delu crteža. Pošto sam to uradio na najjednostavniji način – okretanjem točkića na mišu, nisam uspeo da pogodim tačnu razmeru pa su pojedini detalji „pobegli“ sa ekrana. Zato ću pritiskom na tastere Z i Enter pokrenuti komandu Zoom i sa još jednim Enter preći u režim koji mi omogućava da direktno odredim željeno uvećanje. Sada treba još samo da pritisnem levi taster miša i da ga povučem na dole, sve dok se na ekranu ne pojave svi detalji koji čine ovaj deo crteža. Na kraju mi preostaje još samo da ih postavim na sredinu ekrana, a to se najlakše može postići primenom funkcije Pan, tj. pritiskom na točkić uz istovremeno pomeranje miša.

Sve ovo sam morao da uradim iz jednog prostog razloga. Naime, komanda Hatch može automatski da odredi granice buduće šrafure, ali je neophodno da ta površina u celosti bude prikazana na ekranu. To znači da će šrafiranje ovog pravougaonika biti uspešno samo ako su vidljive sve njegove ivice. U suprotnom se može dogoditi da program pogrešno protumači njihov položaj i otkaže crtanje šrafure.

Pošto sam se uverio da kod mene to nije slučaj, mogu da iz Draw palete izaberem odgovarajuću ikonu i pokrenem komandu Hatch. Nakon toga će se pored kursora pojaviti napomena – Pick internal point, što znači da se od mene očekuje da izaberem poziciju buduće šrafure. Ukoliko se kod vas pojavi drugačija poruka, npr. Select Object, jednostavno kliknite na ikonu Pick Points i aktivirajte odgovarajući režim. Nakon toga treba još samo da kursor postavite na odgovarajuću poziciju a AutoCAD će se potruditi da vam jasno prikaže izabranu površinu. U nekim slučajevima to neće biti moguće, iz prostog razloga što na crtežu postoji previše elemenata pa se vrlo teško mogu odrediti prve granice. Zato je najbolje da za početak birate jednostavnije segmente i izbegnete ovakve probleme.

Iako na ovom delu crteža ne bi trebalo da bude problema, program očigledno zanemaruje jednu liniju i automatski popunjava oba segmenta. Da bih proverio o čemu se radi, ja ću još malo uveličati ovaj detalj i još nekoliko puta ponoviti isti postupak. Na žalost, izgleda da ovoga puta stvarno nemam sreće, jer ne postoji nijedan očigledan razlog za ovako ponašanje. Sa druge strane, nije loše imati na umu da algoritam za automatsko određivanje granica nije nepogrešiv i da se ponekad moraju primeniti i alternativne metode.

Ja bih želeo da šrafuru postavim u ovu zonu, bez obzira što se na ekranu ne prikazuje nikakav Preview. Zato ću kliknuti na odgovarajuću površinu i proveriti šta sam postigao. Kao što vidite, u ovom slučaju je sve ispalo sasvim korektno a moglo je da bude i drugačije. Drugim rečima, postoje i situacije u kojima se nakon izbora odgovarajuće tačke na ekranu pojavljuje ovakvo obaveštenje. To znači da AutoCAD nije bio u mogućnosti da odredi granice buduće šrafure jer elementi koji okružuju izabrano područje ne obrazuju zatvorenu konturu. U ovom slučaju postoji mali razmak između ove dve linije i to za AutoCAD predstavlja nerešivi problem.

Ako malo bolje pogledate ovu šrafuru, primetićete da ona odgovara uzorku koji se u AutoCAD-u naziva ANSI31. Ukoliko vam to ne odgovara, možete jednostavno izabrati bilo koji od ponuđenih uzoraka a ako želite da vidite kompletnu ponudu, kliknite na strelicu koja se nalazi u donjem desnom uglu ovog odeljka. U tom trenutku će se na ekranu pojaviti veliki broj novih uzoraka, pa vam neće biti teško da napravite konačan izbor. Osim šrafura koje imitiraju određene materijale na raspolaganju su vam i različiti tipovi gradijenata kao i uzorci koji odgovaraju ANSI standardu.

Šrafura koju trenutno koristim je očigledno previše sitna, ali se i to može lako ispraviti. Dovoljno je da povećam vrednost parametra koji se odnosi na razmeru tj. da umesto 1 u ovo polje upišem 5 i pritisnem taster Tab. Ovako je već znatno bolje a ukoliko želite da eksperimentišete, slobodno promenite parametre koji se odnose na ugao (Angle) i providnost šrafure (Hatch Transparency). Na ovaj način možete sprečiti da linije koje čine šrafuru postanu dominantne u odnosu na druge sadržaje, što u nekim slučajevima ima vrlo pozitivno dejstvo. Upravo iz tog razloga ću parametar kojim se kontroliše providnost postaviti negde na sredinu, jer ne bih želeo da išta ugrozi čitljivost kotnih linija.

Postoji čak i mogućnost da se za svaku šrafiranu površinu izaberu drugačije boje. Meni se dopada da linije budu plave a pozadina narandžasta, pa ću zato primeniti odgovarajuće parametre i proveriti šta sam postigao. Na žalost, ova kombinacija nije ispala baš najbolje, pa ću se zato vratiti na providnu pozadinu a boju šrafure uskladiti sa ostalim elementima koji se nalaze na istom Layer-u.

Ukoliko želite da ovaj element prebacite na neki drugi Layer, otvorite Properties paletu i iz nje izaberite odgovarajuću stavku. Kod mene je izabrana opcija Use Current, što znači da se šrafura nalazi na trenutno aktivnom Layer-u, a bilo bi mnogo bolje da se za tu namenu koristi poseban sloj. Zato ću iz ove liste izabrati stavku Hatch i na taj način promeniti sloj na kome se nalazi ova šrafura. To će se odraziti i na njenu boju jer i dalje važi pravilo da se boja elementa automatski prilagođava Layer-u.

Ukoliko želite da linije koje predstavljaju neku šrafuru počnu iz tačno određene tačke, kliknite na ikonu sa natpisom Set Origin. Nakon toga treba još samo da kliknete na odgovarajuću poziciju a AutoCAD će automatski prilagoditi samu šrafuru. Ja ovu opciju često koristim za crtanje podnih pločica, jer tako mogu da kontrolišem njihov položaj.

Sigurno ste primetili da je pri šrafiranju ovog područja AutoCAD vešto zaobišao kružnicu koja se nalazi u sredini. Za to je zaslužan parametar koji se nalazi u Options paleti pa ću zato prikazati njen sadržaj i odmah kliknuti na treću stavku – Island Detections. Kao što vidite, trenutno je izabrana opcija Outer što znači da će šrafura biti postavljena samo u spoljnoj zoni. Ako ovaj parametar promenim na Normal, šrafura će biti postavljena naizmenično a to se može zaključiti i na osnovu njene ikonice. Opciju Outer ste već videli, pa ću zato odmah preći na treću mogućnost i sa Ignore isključiti bilo kakvu podelu. Kao što vidite, šrafura će u tom slučaju zauzeti čitavu površinu, bez obzira na raspored elemenata koje se na njoj nalaze. Meni se najviše dopada onaj prvi sistem, pa ću ponovo aktivirati opciju Outer.

Poslednja opcija u ovoj paleti – Gap Tolerance, vam omogućava da povećate toleranciju prema eventualnim greškama u povezivanju. Već sam vam skrenuo pažnju na problem koji se nalazi u ovoj zoni (nemogućnost automatskog određivanja granica), pa ću pokušati da ga rešim povećanjem ovog parametra. Ako nakon toga kliknem na ovo polje, AutoCAD će me obavestiti da i dalje nije u mogućnosti da kreira zatvorenu konturu pa moram da pokušam na neki drugi način.