Kada radite sa bilo kojim kompjuterskim grafičkim programom, veoma je važno da znate razliku između vektorske i rasterske grafike. Postoje programi, kao što je na primer Adobe Photoshop koji primarno rade sa vektorskom grafikom, dok, sa druge strane, programi poput Macromedia Flash ili FreeHand rade sa vektorskom grafikom. Kažemo primarno, jer veliki broj programa ne sadrži mnogo operacija koje mogu raditi sa oba grafička tipa. Većinu projekata koje budemo kreirali u Flash-u, biće napravljeni u vektorskoj grafici. Isto tako, kada kažemo rasterska grafika, mislimo najviše na slike tipa JPEG ili GIF. Prvo ćemo se upoznati sa rasterskom grafikom u Adobe Photoshop-u, a zatim i sa vektorskom grafikom, zastupljenom u Flash-u, i na kraju, pogledati razlike između ova dva tipa. Pređimo sada u Photoshop, i prvo što možemo zapaziti da imamo sliku koja na prvi pogled izgleda potpuno isto kao ona koju smo kreirali u Flash-u. Naravno, ovo je tačno gledište dok god sliku gledamo u originalnoj veličini. Jednom kada zumiramo sliku, dobijamo potpuno drugačiji izgled grafike. Rasterska grafika se u osnovi sastoji od velikog broja tačaka, ili piksela. Pošto smo zumirali sliku, sa lakoćom možemo videti kako pikseli izgledaju. Svaki piksel je jedinstven, i svaki od njih sadrži kako informaciju o boji, tako i o nivou transparentnosti. To znači da ovaj selektovani piksel sadrži sve informacije koje su mom kompjuteru potrebne da bi taj deo slike prikazao u svetlo sivoj boji. Sledeći piksel na isti način odražava situaciju. U osnovi, imamo četiri piksela koji sadrže istu informaciju o boji i transparentnosti. I svi ovi pikseli moraju sadržati informacije o prikazu. Ako pogledamo sledeći okvir, videćemo da je veličina slike 550 piksela u širini, i 400 piksela u visini. To znači, da ako želimo da prikažemo čitavu sliku, moramo imati preko dve stotine hiljada piksela od kojih svaki sadrži zasebnu informaciju o boji. Kao što možete zamisliti, to je previše informacija. Sada pređimo u Flash i pogledajmo kako radi vektorska grafika. Zumirajmo sliku, i prvo što možemo primetiti jeste da ivice slova ne izgledaju kockasto kao što je to bio slučaj sa slikom prikazanom u Photoshop-u. One ostaju oštrih ivica bez obzira koliko zumiramo. To je zbog činjenice što se slike kreiraju uz pomoć linija i krivina, koje se pod drugim imenom nazivaju vektorima. U slučaju slova S, umesto da ga kreiramo koristeći veliki broj zasebnih piksela, možemo istu radnju izvršiti pomoću jedne linije. Upotrebićemo alatku Select kako bi videli liniju koja se omotava oko čitave površine slova S. Ako malo bolje pogledamo, vidimo da se linija sastoji od većeg broja tačaka oslonca. Ako selektujemo jednu od njih, i zumiramo, videćemo u mnogo većim detaljima da se svaka tačka oslonca sastoji od drugih tačaka pomoću kojih regulišemo kosinu i ugao pod kojim se data tačka nalazi. Pored ovih tačaka oslona, potrebne su nam informacije o boji linije, kao i boji koja ispunjava okvir koji date tačke kreiraju. Time vidimo da nam je potrebno mnogo manje informacija nego što je bio slučaj sa rasterskom grafikom. To je ujedno i jedan od glavnih razloga zašto Flash ima mogućnost da kreira tako kvalitetne objekte a da pri tom veličina datoteke ostane mala.